Samoupravljanje, 1/90, Beograd (Obim-15 strana B-5 formata)
Teorijski su istražene implikacije reforme privrednog sistema na komunikacijsku sferu.
Postavljena su pitanja: da li je aktuelni komunikacijski model zaista toliko vrijednosno neutralan i univerzalan da će se bez promjena efikasno aplicirati reformisanom društvu i kada će se nerekonstriran sistem informiranja, zbog logike sopstvenog struktuiranja, zbog toga što je odgovor na informativne potrebe konkretne društvene strukture, početi ispoljavati kao jedan od faktora suprostavljanja društvenim promjenama?
Autor zaključuje da je komunikacija reforme moguća tek reformom komunikacije. Ne radi se, samo o funkcionalno-instrumentalnom prilagodjavanju sustava komuniciranja, strukturi privrednog bića, nego o inoviranju cjelokupnog kompleksa odnosa prema komuniciranju.
Izgradnja svakog konkretnog sistema informisanja u preduzeću polazi od utvrdjivanja konkretnih potreba za informacijama, koje su determinisane konkretnim ulogama u ostvarivanju funkcije cilja preduzeća. Racionalno postavljen sistem informisanja bi trebao podizati subjektivni nivo informativnih potreba na objektivno prihvatljiv nivo koji će biti tako niveliran da ne odvraća potencijalnog korisnika informacije od kanala informisanja. Informativnu praksu je nužno organizovati tako da garantuje zadovoljavanje diferenciranih infomrativnih potreba subjekata razdvojenih sfera odlučivanja.
Teorijski su istražene implikacije reforme privrednog sistema na komunikacijsku sferu.
Postavljena su pitanja: da li je aktuelni komunikacijski model zaista toliko vrijednosno neutralan i univerzalan da će se bez promjena efikasno aplicirati reformisanom društvu i kada će se nerekonstriran sistem informiranja, zbog logike sopstvenog struktuiranja, zbog toga što je odgovor na informativne potrebe konkretne društvene strukture, početi ispoljavati kao jedan od faktora suprostavljanja društvenim promjenama?
Autor zaključuje da je komunikacija reforme moguća tek reformom komunikacije. Ne radi se, samo o funkcionalno-instrumentalnom prilagodjavanju sustava komuniciranja, strukturi privrednog bića, nego o inoviranju cjelokupnog kompleksa odnosa prema komuniciranju.
Izgradnja svakog konkretnog sistema informisanja u preduzeću polazi od utvrdjivanja konkretnih potreba za informacijama, koje su determinisane konkretnim ulogama u ostvarivanju funkcije cilja preduzeća. Racionalno postavljen sistem informisanja bi trebao podizati subjektivni nivo informativnih potreba na objektivno prihvatljiv nivo koji će biti tako niveliran da ne odvraća potencijalnog korisnika informacije od kanala informisanja. Informativnu praksu je nužno organizovati tako da garantuje zadovoljavanje diferenciranih infomrativnih potreba subjekata razdvojenih sfera odlučivanja.