Kako je kanadska novinarka odbrusila medijima?
Alep je grad koji je duže vreme u centru svetske javnosti. Nekadašnja sirijska prestonica kulture poslednjih pet godina konstantna je meta razaranja i epicentar sukoba sirijske vojske i pobunjenika.
Tokom tih pet godina, mediji su objavili na hiljade vesti iz Alepa, a izvori su maltene uvek bili isti, zavisno od toga da li o njima izveštavaju zapadni ili ruski mediji.
Jedan od norveških novinara na konferenciji za štampu u Ujedinjenim nacijama upitao je nezavisnu kanadsku novinarku Evu Bartlet, koja je i sama izveštavala iz Sirije, kako to da se njeni izveštaji drastično razlikuju od onih koje objavljuju mejnstrim mediji, a ona mu je objasnila da je sve to što oni pišu jedna velika laž - i svoje tvrdnje temeljno obrazložila.
"Kada pričate o sirijskom narodu i tome što on želi, kako određujete broj ljudi? Obavljate li nezavisne ankete u kojima zapravo možete to da dokumentujete? I drugo, pričate o korporativnim zapadnim medijima i njihovim lažima. Možete li objasnite agendu nas zapadnih novinara i otkrijete razlog zbog kojih mi, kako vi kažete, lažemo, zajedno sa međunarodnim organizacijama? Zašto ne bismo verovali apsolutno dokazivim činjenicama koje vidimo i dobijamo sa terena: bombardovane bolnice, ubijeni civili... Kako opravdavate to što nas nazivate lažovima?, upitao je norveški novinar Kristofer Rotenberg Evu Bartlet na konferenciji u Ujedinjenim nacijama.
Kanađanka je rekla da je sigurno da među mejnstrim medijima postoje iskreni novinari, a onda započela sa odgovorom na drugo pitanje koje joj je postavio Norvežanin.
"Dakle, međunarodne organizacije na terenu. Recite mi, koje su to organizacije u istočnom Alepu?", upitala je Bartletova.
Rotenberg je ćutao.
"Ne znate? Reći ću vam. Nema nijedne. Sve te organizacije o kojima pričate oslanjaju se na izveštaje Sirijske opservatorije za ljudska prava (SOHR), koja ima sedište u Koventriju u Engleskoj, i u kojoj radi samo jedna osoba. Oslanjaju se na kompromitovane grupe poput Belih šlemova. Hajde da popričamo o Belim šlemovima. Osnovao ih je bivši britanski vojni oficir 2013. godine, a dobili su ukupno 100 miliona dolara od SAD, Velike Britanije i Evrope, i još nekih država. Pretvaraju se da spasavaju civile u istočnom Alepu i Idlibu, ali uprkos tome nijedan civil u istočnom Alepu nije čuo za njih. I kad kažem niko, kažem to sada, u trenutku kada je 95% teritorije u istočnom Alepu oslobođeno. Beli šlemovi sebe predstavljaju kao neutralne, a otkriveno je da nose oružje i fotografišu se tako što gaze tela mrtvih sirijskih vojnika.
Njihovi video-snimci sadrže slike iste dece koje se iz meseca u mesec recikliraju. Tako možete pronaći "ispovest" devojčice Aje, koja se pojavljuje u izveštajima u avgustu, pa zatim u septembru, i to sa dve potpuno različite lokacije. Dakle, oni nisu kredibilni. SOHR nije kredibilna. Neimenovani aktivisti nisu kredibilni. Jednom ili dva puta - možda. Ali svaki put? To nije kredibilan izvor. Dakle, izvori o kojima pričate da su na terenu...ne postoje. Nemate ih", rekla je kanadska novinarka.
Rotenberg je i dalje ćutao.
"Kada je reč o agendi korporativnih medija, to je agenda svrgavanja režima. Kako je moguće da Njujork tajms ili Demokrasi nau do dan-danas pišu kako je u toku građanski rat u Siriji? Kako do dan-danas izveštavaju da su protesti u Siriji bili nenasilni i bez oružja sve do 2012? To je notorna neistina. Kako je moguće da pišu da sirijska Vlada napada civile u Alepu, kad svaka osoba koja je oslobođena iz tog grada koji su okupirali teroristi govori apsolutno suprotno? Kako dokumentujemo količinu ljudi? Izborima.
Ne znam da li se sećate, ali 2014. sirijski narod je glasao i velikom većinom podržao predsednika Asada. Postoje ljudi koji žele promenu vlasti. To je normalno i niko ne krije da oni postoje. Svi žele promenu.
Ali u smislu promene Vlade ti ljudi ne vide Bašara al-Asada kao problem. Kao problem vide terorizam, elemente sistema koji tamo imaju, ali predsednik Asad za njih nije problem, štaviše u ogromnoj većini ga podržavaju. Dakle, svoje mišljenje i stav baziram na izboru sirijskog naroda, kao i na sopstvenim razgovorima sa ljudima u Siriji - završila je Eva Bartlet, a Norvežanin nije imao ništa da doda na to.
Alep je grad koji je duže vreme u centru svetske javnosti. Nekadašnja sirijska prestonica kulture poslednjih pet godina konstantna je meta razaranja i epicentar sukoba sirijske vojske i pobunjenika.
Tokom tih pet godina, mediji su objavili na hiljade vesti iz Alepa, a izvori su maltene uvek bili isti, zavisno od toga da li o njima izveštavaju zapadni ili ruski mediji.
Jedan od norveških novinara na konferenciji za štampu u Ujedinjenim nacijama upitao je nezavisnu kanadsku novinarku Evu Bartlet, koja je i sama izveštavala iz Sirije, kako to da se njeni izveštaji drastično razlikuju od onih koje objavljuju mejnstrim mediji, a ona mu je objasnila da je sve to što oni pišu jedna velika laž - i svoje tvrdnje temeljno obrazložila.
"Kada pričate o sirijskom narodu i tome što on želi, kako određujete broj ljudi? Obavljate li nezavisne ankete u kojima zapravo možete to da dokumentujete? I drugo, pričate o korporativnim zapadnim medijima i njihovim lažima. Možete li objasnite agendu nas zapadnih novinara i otkrijete razlog zbog kojih mi, kako vi kažete, lažemo, zajedno sa međunarodnim organizacijama? Zašto ne bismo verovali apsolutno dokazivim činjenicama koje vidimo i dobijamo sa terena: bombardovane bolnice, ubijeni civili... Kako opravdavate to što nas nazivate lažovima?, upitao je norveški novinar Kristofer Rotenberg Evu Bartlet na konferenciji u Ujedinjenim nacijama.
Kanađanka je rekla da je sigurno da među mejnstrim medijima postoje iskreni novinari, a onda započela sa odgovorom na drugo pitanje koje joj je postavio Norvežanin.
"Dakle, međunarodne organizacije na terenu. Recite mi, koje su to organizacije u istočnom Alepu?", upitala je Bartletova.
Rotenberg je ćutao.
"Ne znate? Reći ću vam. Nema nijedne. Sve te organizacije o kojima pričate oslanjaju se na izveštaje Sirijske opservatorije za ljudska prava (SOHR), koja ima sedište u Koventriju u Engleskoj, i u kojoj radi samo jedna osoba. Oslanjaju se na kompromitovane grupe poput Belih šlemova. Hajde da popričamo o Belim šlemovima. Osnovao ih je bivši britanski vojni oficir 2013. godine, a dobili su ukupno 100 miliona dolara od SAD, Velike Britanije i Evrope, i još nekih država. Pretvaraju se da spasavaju civile u istočnom Alepu i Idlibu, ali uprkos tome nijedan civil u istočnom Alepu nije čuo za njih. I kad kažem niko, kažem to sada, u trenutku kada je 95% teritorije u istočnom Alepu oslobođeno. Beli šlemovi sebe predstavljaju kao neutralne, a otkriveno je da nose oružje i fotografišu se tako što gaze tela mrtvih sirijskih vojnika.
Njihovi video-snimci sadrže slike iste dece koje se iz meseca u mesec recikliraju. Tako možete pronaći "ispovest" devojčice Aje, koja se pojavljuje u izveštajima u avgustu, pa zatim u septembru, i to sa dve potpuno različite lokacije. Dakle, oni nisu kredibilni. SOHR nije kredibilna. Neimenovani aktivisti nisu kredibilni. Jednom ili dva puta - možda. Ali svaki put? To nije kredibilan izvor. Dakle, izvori o kojima pričate da su na terenu...ne postoje. Nemate ih", rekla je kanadska novinarka.
Rotenberg je i dalje ćutao.
"Kada je reč o agendi korporativnih medija, to je agenda svrgavanja režima. Kako je moguće da Njujork tajms ili Demokrasi nau do dan-danas pišu kako je u toku građanski rat u Siriji? Kako do dan-danas izveštavaju da su protesti u Siriji bili nenasilni i bez oružja sve do 2012? To je notorna neistina. Kako je moguće da pišu da sirijska Vlada napada civile u Alepu, kad svaka osoba koja je oslobođena iz tog grada koji su okupirali teroristi govori apsolutno suprotno? Kako dokumentujemo količinu ljudi? Izborima.
Ne znam da li se sećate, ali 2014. sirijski narod je glasao i velikom većinom podržao predsednika Asada. Postoje ljudi koji žele promenu vlasti. To je normalno i niko ne krije da oni postoje. Svi žele promenu.
Ali u smislu promene Vlade ti ljudi ne vide Bašara al-Asada kao problem. Kao problem vide terorizam, elemente sistema koji tamo imaju, ali predsednik Asad za njih nije problem, štaviše u ogromnoj većini ga podržavaju. Dakle, svoje mišljenje i stav baziram na izboru sirijskog naroda, kao i na sopstvenim razgovorima sa ljudima u Siriji - završila je Eva Bartlet, a Norvežanin nije imao ništa da doda na to.